Pre trideset godina, žene i devojke Balaj, kojima su se pridružile žene i devojke iz Nerodimlja, Uroševca i šire, napravile su monumentalni čin rušenja tišine i strpljenja u uslovima jugoslovenske represije, ugnjetavanja i ropstva. Ujedinjene, retki primer u svetu, marširali su od sela Balaja do centra grada kako bi se suprotstavili pokušaju države da potkopa našu nacionalnu supstancu.
Danas, 30 godina nakon, na inicijativu prvog Uroševca, Agima Aliua, ovaj događaj je proslavljen sa izuzetnom istorijskom težinom i nikada se nije desio ranije u našoj naciji, gde su žene i devojke počele, nosile i završavale sa žrtvama bezbrojne hrabrosti, pozivajući na slobodu.
Od ranog jutra danas, stotine žena i devojaka iz sela Balaja okupilo se u školskom dvorištu „Pavaresia“ da bi otkrilo spomen ploču simbolično nazvanu „Hrabrost žena“ posvećenu ženama i devojkama ovog sela iz Nerodimlja i Uroševca za njihovo poštovanje u ovom istorijskom događaju.
Ova bronzana ploča sa urezanim zlatnim slovima, gde su izrađene reči i najzaslužnije reči za ovaj događaj, otkrili su protagonisti i organizatori ovog događaja, Sanie Aliu, Hatmane Sallauka, gosppđa sela Balaj Kefsere, Hanifj, Minire, Safete, Ibadete, Ganimete, Lule, Mevlide, koja se ujedinila kao pre 30 godina u demonstraciji 23. marta 1989. godine, otkrili sue ovu spomen-ploču.
Sa dugim aplauzom prisutnih, učesnici sa institucionalnom težinom su bili i članovi Skupštine Kosova, Elmi Rečica, Medžide Mjaku Topali, Bilal Šerifi, Labinot Tahiri, ministar unutrašnjih poslova, Ekrem Mustafa, bivši gradonačelnik Uroševca , Bajrush Džemaili, kao i zamenici ministara, opštinski direktori, predsjednik Skupštine opštine, članovi porodica palih boraca, predstavnici ratne organizacije OVK i članovi skupštine opštine, otkrivena je spomen ploča pod nazivom „Hrabrost žena“ sela Balaj.
Dnevni red ovog događaja od izuzetnog istorijskog značaja nastavljen je odavanjem počasti i postavljanjem venaca cvijeća uz statuu heroine Hira Emini, njeno ime, žrtva i sublimacija, koja je neizbrisivo napisana u krvavim stranicama naše povesti. Dalje, aktivnost se nastavila otkrivanjem spomen ploče pod nazivom „Hrabrost žena“ na trgu „Adem Jašari“, trgu koji se održava decenijama, hiljadama stopa otvarajući put za slobodu, desetine hiljada glasova koji su zvučali kao sloboda. Tamo, sa posebnim ceremonijama i nezaustavljivim aplauzom, gradonačelnik Uroševca, Agim Aliu, poslanici Skupštine Kosova, Elmi Rečica i Medžide Mjaku Topali, organizatori demonstracija 23 Marta 1989, Sanie Aliu i Hatmane Sallauka kao i dame koje su dali poseban doprinos našem gradu.
Inače nije bilo moguće drugačije kada je heroj Kosova, Redžep Bislimi, bio na trgu slobode, trg „Adem Jašari“, blizu čijeg kipa su postavljeni cvetni venci i odavanje počasti životu, dela i požrtvovanja za slobodu Kosova.
Obeležavanje 30. godišnjice 23. marta 1989. godine ženskih demonstranti su nastavili sa organizacijom Akademije u pozorištu „Adriana“. Prisutan je bio i predsednik Skupštine Kosova, Kadri Veseli, koji je odao počast Uroševcu, odao počast žrtvama protagonista žena i devojaka demonstracija, kao i svim albanskim majkama za sve žrtve nakon istorijskih tokova naših ljudi.
Nakon intonacije nacionalne i kosovske himne, uloge koju su odigrali hor i orkestar grada, održan je minut ćutanja u čast monumentalnog čina koji su postigli protagonisti ovog događaja, kao i podsećanje na dug i krvav put našeg naroda za slobodu.
Učesnicima se obratio zamenik gradonačelnika Uroševca, Naim Ferati. On je rekao da je ova demonstracija u političkoj istoriji Kosova u prošlom veku je prva takve vrste i veličine koju su organizovale žene, čiji je eho izbio širom Kosova 1989. godine.
„Kraj osamdesetih godina doneo je nove i neočekivane događaje, od kojih je svaki bio gori od drugog, da istorijski čas nije bio na našoj strani, ali to je već bilo jasno. „Nakon masovnih protesta širom Kosova zbog neustavnih promena sa kojima je Kosovo izgubilo svoju autonomiju i izvršnu vlast u kasnim 80-tim, od kojih je najveći štrajk bio štrajk rudara u Stantergu od 20. do 28. februara 1989. godine, gde je Skupština Kosova u sekretarijatu tajne policije srpske policije odobrila novi ustav, kasnije imenovan „Ustavom tenka“, sa kojim je Kosovo izgubilo svoje političke izvršne atribute kao konstitutivni element jugoslovenske federacije, rušenje te nesrećne federacije za Albance već je počelo na Kosovu. Samo sat vremena nakon usvajanja ustavnih promena, organizovan je protestni marš u Uroševcu, koji se kasnije pretvorio u demonstracije, koje su po prvi put u političkoj istoriji Kosova organizovale žene u prošlom veku. Ovaj protestni marš doveo je žene iz sela Balaja, koje su se pretvorile u moćne demonstracije, uz podršku žena Neredimlja, a kasnije i žena u Uroševcu. Na čelu demonstracija, dominirali su visoki transparenti koje su držali u rukama: „Dajmo život Kosovu“, „Kosovo ne prihvata ustavne promene,“ „Naše majke nisu automobili, već heroinski radnici“ kao odgovor na slogan koji se čuo u mnogim srpskim skupovima: „Da albanske majke znaju samo da rode decu.“ Hiljade žena koje su se brzo okupile, što je bio mali trg da ih prihvati, jer su vesti brzo postale vidljive. Srpska policija je sa sve strane okruživala. Ove demonstracije su odjekivale širom Kosova i pozdravljene su kao herojski čin žena u Uroševcu, gde su demonstracije pratili i mnogi međunarodni mediji, a kasnije će biti osuđeni na zatvor i organizovanje žena, a narednog dana su bili protesti u svim gradovima. Kosovo gde je ubijeno skoro 30 nevinih civila kako bi se proglasilo vanredno stanje širom Kosova. Dakle, tri decenije kasnije, mi smo ovdje kako bismo obeležili ovaj izrazito herojski čin žena iz Uroševca koja se zove „Balajova ženska demonstracija“, u znak sećanja na njihovu hrabrost da se suoče s protestima u potrazi za zaštitom državljanstva i sloboda za Kosovo, u onim ljudskim uslovima i sistematskom nasilju koje je praktikovano na sve načine nad kosovskim Albancima skoro jedan vek. Naše centralne i lokalne institucije u ovoj jubilarnoj godini od 30. godišnjice dosad neviđenog istorijskog događaja, u čast i zahvalnost za ovo junaštvo koje su pokazale žene iz Uroševca, postavile su dve komemorativne ploče pod nazivom „Hrabrost žena“ jedan u selu Balaja, gde je sve počelo i ova demonstracija i komemorativna ploča na trgu ispred opštine Uroševac, gde su otkrili svoje legitimne zahteve. Grad Uroševac kao najmlađi grad na Kosovu, ali ne i poslednji od mnogih događaja koji su mu se istorijski desili, od sada će biti u srcu grada i spomen-ploča koja je oblikovana zlatnim slovima. žena Balaja i čitavog Uroševca. Dobro promišljeno, nije da se ne ponosimo kada se na gradskom trgu koji nosi ime legendarnog komandanta Adema Jašarija ispred statue heroja nacije Redžep Bislimi postavi spomen ploča Demonstracija 23. marta 1989. godine, poznatta među našim narodima kao „Demonstracija Balajevih žena“. Ovo trojstvo našeg kolektivnog pamćenja: spomen ploča koja najbolje predstavlja našu slavnu istoriju je najbolji dokaz koji nam govori o načinu na koji su naši ljudi došli do današnjeg dana mi smo danas, istovremeno, pokažemo generacijama koje su i koje će doći, da su ovi ljudi iz svih slojeva obožavali slobodu i platili je po svaku cijenu, da smo ovdje zahvaljujući žrtvama mnogih žena i muškaraca koji su htjeli slobodu i Kosova više od sebe, koji su ovo dali Zemlji i ništa nisu mu oduzeli. Istoričari i hroničari tog vremena, moraju učiniti više da ovaj istorijski događaj dovedemo na zasluženo mesto, jer do danas malo o tome piše i da je uticaj ovog protesta pre 30 godina bio veliki. Zahtevi ovih žena demonstranata u zaštiti kosovske državnosti treba da budu u skladu sa svakodnevnim poslom koji radimo”, rekao je zamenik predsednika Uroševca Naim Ferati.
Ovaj događaj sa njegovim prisustvom i govorom prisustnima počastvovao je Predsednik Skupštine Kosova, Kadri Veseli. On je rekao da je ova manifestacija koja se održava u Uroševcu deo istorije samoodricanja i nacionalnog ponosa.
“Dok je naša nacionalna težnja bila da unapredimo politički, a tada nepotpuni status Kosova u okviru Jugoslovenske federacije, Srbija je istovremeno tražila da se oduzme i to malo autonomije koju su Albanci uživali u skladu sa Ustavom iz 1974, nakon 30 godina ugnjetavanja i diskriminacije u komunističkoj Jugoslaviji. Počelo je veliko sučeljavanje Kosova sa Srbijom, i celo Kosovo je bilo spremno da ustane i stane, a među prvima koje su ustale bile su kosovske majke. Takođe ste ustale i vi žene iz sela Balić hrabro i sa žrtvovanjem da kažete ne srpskoj agresiji na Kosovo. Vaša demonstracija bila je prva iskra masovnog nacionalnog buđenja na Kosovu, protiv nasilnih ustavnih promena. Vaš glas, žene iz sela Balić, proširio se po celom Kosovu, u svakom gradu i selu, mladima i starcima, radnicima, intelektualcima, rudarima i studentima, tako da se danas, dok se prisećamo onih dana hrabrosti i otpora, ponosimo se zbog činjenice da je san ovih heroina Kosova, za slobodno Kosovo danas postao stvarnost. Trud i žrtvovanje kosovskih muškaraca i žena leži u temeljima naše nezavisne i suverene države, Republike Kosovo. Istovremeno, ona predstavlja kolektivni podsetnik koji nas inspirira za budućnost, služeći kao primjer kako se borimo za slobodu, kako nada za budućnost nadilazi svaku prepreku i opasnost sa kojom se suočavamo “, rekao je predsednik Skupštine Republike Kosovo, Kadri Veseli.
U ovoj akademiji, njihova sećanja su iznela dva organizatora i osuđenika ove demonstracije, Sanie Aliu i Hatmane Sallau.
“Radi se o godinama 88-89, kada je Miloševićev režim bio upozoren na ustavne promene koje su imale za cilj da potkopaju malu autonomiju koju je Kosovo osvojilo 1974. godine. Kosovo sa tom autonomijom u Jugoslaviji je imalo nejednaku poziciju sa drugim republikama, pa je upozorenje o ustavnim promenama da se potkopa autonomija Kosova ustvari značilo raspad Kosova kao zasebne jedinice u okviru bivše Jugoslavije i njenog spajanja unutar Republike Srbije. Zbog toga trebalo je nešto poduzeti da se pošalje jasna poruka da Albanci neće prihvatiti takvu stvar. Te misli i još mnogo toga u mojoj glavi se motalo sve vreme, možda zbog toga što sam imala 20 godina, mlada i energična su bile te misli koje su me navele da odmah preduzmem nešto konkretno. Prvie kod kojih sam našla razumevanje i podršku bili su članovi moje porodice, braća i rođaci. Tokom razgovora sa njima izrazila sam stav da organizujem demonstraciju u kojoj bi se devojke i žene suprotstavile srpskim tendencijama prema Kosovu. Cilj je bio da se pokrenu demonstracije u selu Balaj, od devojaka i žena, i da se nastavi u Uroševcu i tako dalje. Tokom moje rasprave 22. marta, moj prijatelj Hatman Sallauka je došao u moju kuću. Pitao sam ga o situaciji u Uroševcu i ona mi je rekla da je situacija napeta i da je grad bio pun policije. Shvatio sam da je sledeći dan najpogodniji trenutak za demonstraciju. Posle razgovora sa Hatmanom, dogovorili smo se da zajedno počnemo sa pripremama. Istog dana smo razgovarali o detaljima marša. Zajedno sa Hatmanom, počeli smo da pozivamo seoske žene i devojke počevši od naselja Božaj, skoro do vrata do poslednjih vrata sela Balić. Tako, do kasne večeri 22. marta mi smo pozvale sve žene i devojke iz sela Balić da idu u seosku džamiju sutra u 10.00 časova ujutro. U noći 22. marta, pritisak koji sam osečala ostavio me bez sna do kasno u noć, bio je veliki stres jer su bile potrebne masovne demonstracije, i sutradan su morale biti masivne. Sa mojom majkom, ujutro 23. marta, otišli smo u seosku džamiju, gde smo se sreli sa Hatmanom i njenom majkom, zajedno sa Hatmanom, razgovarali smo o tome kako da motivišemo žene i druge devojke da nam se pridruže na putu. Srećom, u selu smo imali velikodušnu i požrtvovnu ženu koja je stara oko 80 godina, koja više nije među nama, reč je o tetki Lebibe – dodala je organizator ove demonstracije, Sanie Alius, opisujući sjajnim pamćenjem svaki detalj ovog događaj.
U svom govoru pred publikom, uzbuđena, drugi organizator ove demonstracije, gospođa Hatmane Sallauka je rekla da su se u svrhu jasnih zahteva opredelile za ovu akciji oslobađanja.
“Oduzimanje autonomije bilo je nastavak nesreće koju nam je donio osvajač. Rastuće nasilje, situacija se pogoršala. Osvajač je želeo da se naviknemo da živimo pod njegovim kopitom i da ugasimo svaku nadu da živimo u našoj zemlji. Iz vladajuće situacije ništa nije slučajnost. Nasilno preuzimanje autonomije bio je kraj strpljenja i svi su bili svesni da osim žrtvovanja ne postoji drugi način. U svakoj porodici jedina oznaka bila je akcija oslobođenja. Pošto je do sada učešće žena u demonstracijama bilo brojčano malo, masovno učešće albanki 1989. godine u suprotstavljanju nasilju i ukidanju autonomije bilo je iznenadno i neočekivano za osvajača. Očigledno nam nije bilo lako, iako nam nije nedostajalo energije. Bile smo mlade, bili su nam potrebni pravi saveti, ali i da znamo da se organizujemo. Velika je bila odgovornost donošenja odluke o uključivanju drugih zato što su bili na ivici neočekivanih događaja koji su nosili mnogo rizika. Nije bilo lako da preko vas saznanje o nasilju koje se događa ode u tuđu porodicu, “rekla je gospođa Hatmane Sallauka, jedna od organizatora ove demonstracije, dodajući da su za nosioce ove organizacije svrha i zahtevi bili jasni..
Akademija posvećena ovom istorijskom događaju nastavila se sa referencama na ovaj istorijski period, doprinos koji su dali i istoričari Skender Lutfiu i Besim Zymberi.
Uz umetničke radove, interpretirane od strane hora i orkestra grada, kao i specijalni umetnički deo koji je specijalno pripremljen za ovaj dan, deklamaciju Meritornog umetnika Miruš Kabašij, koji je oduševio publiku u sali i pesme u izvedbi poznatog pevača Selami Kolonja, ova akademija je bila posvećena 30. godišnjici ženskih demonstracija.
Posljednji događaj spreman za obelježavanje ovog događaja održan je na trgu „Hyre Emini“, gde su vizualni umetnici iz Uroševca pripremili i podelili poklon-darivanje slika sa ovog događaja ženskim protagonistima ove demonstracije, kao i damama koje su dale poseban doprinos zaslužan za naš grad.
