Govori se da su 400 jevrejskih porodica, pronašle spas na Kosovu, u vreme kada su njihovi sunarodnici u drugim zemljama bili u odredima istrebljenja. Čika Ismajji, nije se uopšte začudio kada je između onih muškaraca koji više nisu živi, video i svoju sliku. "Imao sam 8 godina kada sam izašao u pomoć ovom narodu tokom njihovog prodiranja u Uroševcu, koje se u to vreme dešavalo u vozu nemačkih snaga koji je prolazio ovuda" rekao je čika Ismajlji. On se prisećao vremena kako su majke i sestre albanke krišom donosile vodu sve do blizine stanice onima koji su bili u tim vozovima i u flašama su ih probijali do onih u vagonima i za koje je ta voda bila sinonim života. "Bio je to opasna posao, ako bi nas nemci uhvatili onda bi ispašatale neviđene posledice i naše porodice a ne samo mi" rekao je starac, koji sada puni devetu deceniju života.
Na otvaranju ove izložbe, njen organizator iz Albansko-jevrejskog udruženja, Lekë Rezniqi, unuk Mustafa Rezniqija, čija porodica je među onima koji su pomogli tim porodicama od istrebljenja, objašnjava čika Ismajlj oni koji su takođe pomogli bila je i porodica Shllaku iz Uroševca, koji su pružili smeštaj za stanovanje ovih unesrećenih judi.
“Izložba koja se otvara danas nazvana je nasleđe prijateljstva Kosovo-Izrael, spašavanje jevreja iz albanskih područja. Ova izložba je kao što vidite više historijska izložba nego umetnička i slike osoba i događaja koje pokazuju kako se desilo spašavanje jevreja na Kosovu. Već nekoliko godina zna se doprinos Albanije na spašavanju jevreja ali jedna druga stvar o kojoj se ne govori i koja ima malo pažnje je to odkada su došli jevreji kako su preživeli ovde” rekao je Rezniqi, da bi dodao da su oni preživeli zahvaljujući pomoći tadašnje suverene Albanije.
Otvaranje ove izložbe prema organizatorima poklapa se sa jednom drugom činjenicom, jer na isti datum, pre 72 godina, u opštini Uroševca, u 1942 godini je izdat falsifikovani dokument za porodicu Kollomonas, kojim su oni prešli u Albaniju i tamo su preživeli dok sada žive u SAD.
“Ovo pokazuje da su albanci ne samo pojedinačno bili angažovani da pomognu jevrejima već su i institucionalno bili angažovani za njihov prelazak u Albaniju” rekao je Rezniqi.
Sa druge strane çelnik opštine Uroševac, Muharrem Svarqa, rekao je da nas je otvaranje ove izložbe učinilo ponosnim, zbog činjenice da u teškim historijskim okolnostima albanci i posebno naša opština Uroševac, bila je ne na strani jačeg već na strani onih koji su bili u nevolji.
”Naravno da je ovo trenutak ponosa za sve nas, koji smo deo jedne historije u pomoći jevrejima, koji su doživeli holokaust i koja je imala koincidenciju sa našom historijom, jer i naša historija je bolna historija. Mada ona ne može da se uporedi sa historijom jevreja jer su jevreji bili pod okupacijom i pod istrebljenjem na hiljade godina, tako da je to ta naša nacionalja snaga, jer pomažući tako jedan narod mi smo postali saučesnici te njihove historije” naglasio je Svarqa.
Xhangyle Ilazi, iz odbora udruženja, predstavila je kratku historiju početka ovog druženja, koje prema njenim rečima iz dana u dan jača.
”Do sada smo otkrili do 30 slučajeva, koji su bili smešteni neko vreme i onda su transportovani preko Đakovice u Albaniju, i iz razloga bezbednosti Albaniju su tada smatrali kao obećanu zemlju ali u koju je bilo teško prodreti” objašnjava ona. Šta više, gospođa Ilazi je naglasila da doprinos albanca sa Kosova, Albanije i Makedonije ne može niko poreći kada se govori o pomoći jevrejima.
“Ima nekoliko razloga zašto su baš u ovoj siromašnoj državi jevreji pronašli spašenje. Velikodušnost, plemenitost, nedostatak antisemitizma u bivšim osmanskim -zemljama, Kanun, zakletva, su elementi koji su pomogli da Jevreji nađu spašenje u albanskim zemljama ", rekla je ona.
Inače, rećeno je da ova pomoć albanaca jevrejima postala je znana tek u 90-tim, nakon pada komunizma, kada je albanska država predala celokupnu dokumentaciju sa dokazima jevrejskim autoritetima. Izložba će biti otvorena nekoliko dana, gde će građani imati mogućnost da se upoznaju sa doprinosom njihovih sunarodnika u pomoći jevrejskom narodu.
Ismajl Rrahmani iz Uroševca u petak je doživeo posebne emocije. Mada u poodmakloj dobi uopšte mu nije bio problem da učestvuje na otvaranju jedne izložbe, gde su predstavljene osobe koje su ostavile traga u zaštiti jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata.
