Danas je u Sali SO održan susret sa rasljenim licima, Nerodimlja, koji su prema Miroslavu Dabiču, pre ratnih sukoba od 1999 godine, bili u brojkama od 200 porodica i brojali oko 600 stanovnika, koji su kasnije svi iseljeni i da je sada njihov isključivi njihov zahtev jeste održivi i kolektivni povratak.
Ali prema rečima službenice za povratak gj. Xhevahire Dervishi –Rexhepi, jedan kolektivni povratak, jeste nemoguč, jer je tako nešto isprobano u Babušu, što nije dalo želejene efekte, i zato starni donatori više nisu spremni dati takvu vrst podrške.htuar .
Opština Uroševca je godinma dala ogromnu podršku procesu povratka, a naročito pripadnicima srpske nacionalnosti, iz raznih krajeva Srbije. Iako je postignuto dosta dobrih rezultata, jer je osetan broj raseljenih vračeno na soja ognjišta, ovaj proces e imao dosta poteškoča i različite probleme. Po rečim aslužbenice za povratak, “ uopšteno ne znamo koliko je njih vračeno u Uroševcu, iako je bilo čitav niz projekata, za Talinovca M. Babljak i Babuš, sa žaljenjem možemo konstatirati da njihov broj nije velini, iz mnogo razloga ali najpreli jeste ekonomska održivost, koji je umnogome usporio povratak, a nikako se ne mogu ubrajati faktori bezbednosti ili slobode kretanja.Nezavisno ovim preprekama, službenici ističu da ima nogo zahteva za povratak srba kako kolektivno tako i individualno.
"Što se tiče organizovanog povratka, imamo niz projekata, koja sur anije pripremljena kao za selo Balji(stojković), Zaskok, Nekodim, nerodimlje zatim Talinovac(druga faza), sazlija, Softović, koji je u završnoj fazi. Ali zadnjim popisom koji je započeo UNHCR, i razgovoru s hovim porodicama, koja žele povratak, njihov je broj znatno porastao i ima mnogo individualnih zahteva za povratak, od brojke po pet lica ili porodica za povratak u njihovim ognjištima, gde su ranije živeli. Veči njihov broj je zainteresovan za povratak u lokacijama Donje Nerodimlje, ali ima i sličnih za povratak u naseljima sela Pojatište, Grlica i Gatnje, “ istakla je Dervishi, dodajuči da su svi ovi projekti deo opštinske strategije za povratak raseljenih lica, kao i neprestani napori da se iznalaže sredstva za pokriče finansijskih sredstava..i obezbeđenjee adekvatnih fondova.
Ali prema rečima službenice za povratak gj. Xhevahire Dervishi –Rexhepi, jedan kolektivni povratak, jeste nemoguč, jer je tako nešto isprobano u Babušu, što nije dalo želejene efekte, i zato starni donatori više nisu spremni dati takvu vrst podrške.htuar .
Opština Uroševca je godinma dala ogromnu podršku procesu povratka, a naročito pripadnicima srpske nacionalnosti, iz raznih krajeva Srbije. Iako je postignuto dosta dobrih rezultata, jer je osetan broj raseljenih vračeno na soja ognjišta, ovaj proces e imao dosta poteškoča i različite probleme. Po rečim aslužbenice za povratak, “ uopšteno ne znamo koliko je njih vračeno u Uroševcu, iako je bilo čitav niz projekata, za Talinovca M. Babljak i Babuš, sa žaljenjem možemo konstatirati da njihov broj nije velini, iz mnogo razloga ali najpreli jeste ekonomska održivost, koji je umnogome usporio povratak, a nikako se ne mogu ubrajati faktori bezbednosti ili slobode kretanja.Nezavisno ovim preprekama, službenici ističu da ima nogo zahteva za povratak srba kako kolektivno tako i individualno.
"Što se tiče organizovanog povratka, imamo niz projekata, koja sur anije pripremljena kao za selo Balji(stojković), Zaskok, Nekodim, nerodimlje zatim Talinovac(druga faza), sazlija, Softović, koji je u završnoj fazi. Ali zadnjim popisom koji je započeo UNHCR, i razgovoru s hovim porodicama, koja žele povratak, njihov je broj znatno porastao i ima mnogo individualnih zahteva za povratak, od brojke po pet lica ili porodica za povratak u njihovim ognjištima, gde su ranije živeli. Veči njihov broj je zainteresovan za povratak u lokacijama Donje Nerodimlje, ali ima i sličnih za povratak u naseljima sela Pojatište, Grlica i Gatnje, “ istakla je Dervishi, dodajuči da su svi ovi projekti deo opštinske strategije za povratak raseljenih lica, kao i neprestani napori da se iznalaže sredstva za pokriče finansijskih sredstava..i obezbeđenjee adekvatnih fondova.
Iako je bilo mnog projekata za povratak u selima Babuš, talinovac M i Babljak, sa žaljen jem možemo konstatirati da je broj povratnika veoma mali, iz razloga nekoliko faktora, a u porvom redu, privrednog a najmanje iz razloga bezebdnosnog stanja ili slobode kretanja.
